Predstava „Izumrli predmeti” premijerno u nedelju u okviru LUF-a

Aleksandra Nikodijević
05. Aug 2025.

Premijerno izvođenje predstave „Izumrli predmeti” zakazano je za nedelju, 10. avgusta od 20.30 časova u produkciji Kulturni centar „Talas” iz Smedereva u okviru Letnjeg umetničkog festivala (LUF) u Lukićevu.

„Izumrli predmeti” je interaktivna predstava koja povezuje naizgled udaljene svetove: izumiranje dinosaurusa, nastanak plastike i nestanak predmeta koje smo nekada voleli. Kroz igru sa grafoskopom, diaprojektorom i kasetofonom, ureðajima koji su vremenom zaboravljeni, publika ulazi u prostor sećanja, mašte i novih mogućnosti, otkrivajući da smo sličniji nego što mislimo.

Ovi „izumrli” predmeti pretvaraju se u junake i saučesnike u igri. Kao lutke, glumci i pripovedači, oni nas vode u vreme kada plastika još nije postojala, a stvari su se popravljale i čuvale. Njihova prisutnost pokreće pitanja o tome šta čuvamo, šta odbacujemo i zašto.

U središtu izvedbe je ideja da prava vrednost ne leži u onome što je novo i blještavo, već u onome što nas povezuje: sa sobom, s drugima, s prirodom. Predstava kroz humor, radoznalost i emociju razvija ekološku svest i podseća da i mi, baš kao predmeti, možemo dobiti novi život ako svet pogledamo drugačije.

Rediteljka Irena Antin kaže da je predstava dobila jezgro u prijateljskom okruženju u januaru i da su krenuli da rade iz želje da stvaraju nešto zajedno i da ostanu u formi, bez jasne ideje na koji način će naći sredstva i vreme za to.

„Moj kolega glumac, Vladimir Beljić, i ja završili smo Akademiju prošle godine. Diplomirali smo, on glumu, a ja režiju, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kao što čovek često nauči na psihoterapiji: znali smo da niko neće doći. Niko neće doći da nas spasi. Niko neće doći da nas pozove, da nam pruži neku priliku ili mesto u nekom pozorištu. Jasno nam je bilo da sami moramo da tražimo i stvaramo svoj prostor.

Naš prijatelj, Konstantinos Petrović, imao je želju da radi predstavu sa dinosaurusima. Bilo je toliko jednostavno. Razmišljali smo o formama koje do sada nismo isprobali i o tome kako da udružimo svoja lična interesovanja. Konstantinos je zaljubljenik u uređaje, i tada nam je palo na pamet da ih tretiramo kao lutke, da pokušamo da kroz ta dva ograničenja - dinosauruse i uređaje - ispričamo neku novu priču”, navodi Antin o tome kako je predstavala nastala.

Rediteljka kaže da je tema smrti oduvek okupira, tako je bilo i tokom studija i to je bila i tema njenog diplomskog rada („Kepler 452-B autorke Tijane Grumić”).

„Sve više me zapravo zaokuplja ideja o nesvesnosti ljudske prolaznosti, odnosno o tome koliko se ljudi ponašaju kao da su beskonačni, ne razmišljajući o budućim naraštajima. Verujem da bi nas svest o našoj prolaznosti mogla pokrenuti da živimo prisutnije, odgovornije, s više zahvalnosti za ono što imamo ovde i sada”, kazala je ona i dodala da je tako počela i ova predstava iz jedne jednostavne ideje i velikih pitanja.

„Moj kolega Vlada i ja napisali smo tekst koji smo prvo čitali u Budimpešti, usklopu projekta ‘Theatre in 1 Car’. Producent Ivan Lalić iz Miksera prepoznao je potencijal tog teksta i dao nam prve reči ohrabrenja. Dalje smo razvijali priču i otkrili da je plastika poveznica između ljudi, starih predmeta i dinosaurusa. Nešto što su ljudi izmislili da sebi olakšaju život, a zapravo su time globalno otežali opstanak. Želeli smo da napravimo predstavu koja je gledljiva i deci, ali sa dubljom porukom za odrasle - uz nadu da će neke ideje koje zasadimo u deci možda jednog dana proklijati”, objašnjava Antin.

Premijeru su odlučili da imaju na LUF-u u Lukićevu, jer je to festival koji nastaje nezavisno, u saradnji s psihološkinjom Anom Lazić, festival koji veruje da su ulica i livada naše najveće institucije.

„Mi duboko verujemo da je livada zaista najveća institucija, jer je sve počelo od nje. Nekada je sve bilo prazna i pusta livada, pa su s vremenom nastale zgrade koje su postale institucije s velikim značenjima. Mi želimo da se vratimo korenu, jednostavnim stvarima, neposrednosti i mogućnosti da se susretnemo bez protokola i formi. Umesto da ponizno čekamo svoj prostor na sceni, odlučili smo da ga sami stvorimo. I pružimo ruku onima s kojima želimo da radimo. Te ispružene ruke su nam uzvraćene - i to je za nas smisao pozorišta: saradnja, zajedništvo, a ne tišina i poniznost koja se često očekuje od svežediplomiranih umetnika”, zaključuje mlada rediteljka.

U predstavi igra Vladimir Beljić, vizuelni identitet osmislio je i realizovao Konstantinos Petrović, tekst su napisali Irena Antin i Vladimir Beljić, režiju potpisuje Irena Antin, Marina Todić je radila asistenciju produkcije, a Nađa Petuhov je autorka plakata.

U duhu same predstave i ekološkog pristupa, autorski tim apeluje na posetioce da ponesu svoju stoličarku (ako dolaze kolima),i da povedu svoju čašu, jer se bore za smanjenje upotrebe plastike, kako u svakodnevici, tako i na sceni.

Izvor: https://hocupozoriste.rs/vesti/predstava-izumrli-predmeti-premijerno-u-nedelju-u-okviru-lufa