Da li je korišćenje nelegalnog softvera krivično delo u Srbiji?
DC · 11. Oct 2025. · Native Biznis 120
Većina ne razmišlja o softveru dok radi svoj posao, koristi računar kod kuće ili instalira program koji “svi imaju”. Međutim, razlika između nelicenciranog i legalnog softvera postaje ozbiljna onog trenutka kada se prelazi iz privatne u poslovnu upotrebu. Granica nije u tehničkom činu instaliranja, već u načinu korišćenja i u pitanju da li se na tom softveru zarađuje.
Upotreba nelegalnog softvera ne mora odmah da znači krivično delo, ali može da postane jedno ako postoji namera sticanja koristi. I tu počinje pravni problem koji mnogi potcene dok ne postane stvaran.
Gde počinje odgovornost za korišćenje nelicenciranog softvera
Zakon o autorskim i srodnim pravima u Srbiji jasno razlikuje privatnu upotrebu od poslovne. Kada neko instalira piratsku verziju programa kod kuće, to se formalno smatra povredom autorskih prava, ali nije predmet krivičnog gonjenja. Takva situacija se rešava eventualnim građanskim postupkom i naknadom štete.
Problem nastaje kada se isti softver koristi u firmi, agenciji ili organizaciji koja ima ekonomski cilj. Tu se primenjuje član 199. Krivičnog zakonika, koji obuhvata neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela.
Ako postoji sticanje koristi, korišćenje nelegalnog softvera postaje krivično delo. U praksi se za takve slučajeve često konsultuje advokat za krivično pravo Novi Sad ili bilo koji drugi grad u kojem je sedište firme, jer odgovornost može da padne i na direktora i na samo pravno lice.
Kako se utvrđuje da li je prekršaj ili krivično delo
Zakon ne kažnjava samo prisustvo nelegalnog programa, već način na koji se koristi. Ako softver donosi profit, ako se nalazi na računaru u poslovnom prostoru ili ako ga koristi više ljudi u okviru firme, postoji osnov sumnje da je došlo do kršenja zakona.
Dokazivanje se svodi na tri pitanja:
- Da li je softver instaliran bez licence?
- Da li se koristi u komercijalne svrhe?
- Da li je odgovorno lice znalo da softver nije legalan?
Ako su svi odgovori potvrdni, slučaj prelazi iz prekršajnog u krivični. Policija i tužilaštvo obično reaguju nakon prijava, a kontrole sprovode i u saradnji sa organizacijama koje štite softverske proizvođače.
Kakve su pravne posledice upotrebe nelegalnog softvera za firme
Kada preduzeće koristi piratski softver, odgovornost ne snosi samo direktor, već i samo pravno lice. Prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica, moguće je da oba budu sankcionisana, firma novčano, a direktor lično. Visina kazne zavisi od broja nelicenciranih programa i obima njihove upotrebe.
Takvi slučajevi retko se završavaju samo opomenom. U praksi se najčešće oduzima oprema, sprovodi veštačenje, a firma mora naknadno da kupi legalne licence i pokrije troškove postupka. Dugoročno, to gotovo uvek ispadne skuplje nego da je softver na vreme legalno nabavljen.
Kolike su kazne za korišćenje nelegalnog softvera
Kaznene odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuju precizne novčane kazne za subjekte koji koriste nelicenciran softver ili baze podataka. Za pravna lica predviđene su kazne od 100.000 do 3.000.000 dinara, dok odgovorno lice u firmi može da bude kažnjeno sa 50.000 do 200.000 dinara.
Preduzetnici u sličnoj situaciji snose nešto blaže sankcije, ali i dalje značajne i to od 50.000 do 500.000 dinara. Ako se utvrdi da su računari, mediji ili drugi predmeti korišćeni prilikom izvršenja prekršaja, sud može da naloži njihovo oduzimanje i trajno uništenje.
Privatni korisnici i siva zona
Korišćenje piratskog softvera kod kuće i dalje spada u sivu zonu. Formalno jeste povreda autorskih prava, ali je pravosudni sistem ne tretira kao prioritet. Tužioci se ne bave pojedincima koji koriste nelicencirane verzije programa za lične potrebe, osim ako ih ne prodaju ili distribuiraju dalje.
To ne znači da je rizik nula. U teoriji, nosilac autorskih prava može da podnese tužbu za naknadu štete, ali u praksi se to skoro nikada ne dešava. Prava opasnost nastaje ako se privatna upotreba prelije u javni rad. Na primer, ako neko koristi piratski dizajnerski program da zarađuje. Tada prelazi granicu između korisnika i iskorišćavanja autorskog dela.
Kako tehnologija otkriva upotrebu nelegalnog softvera
Savremena tehnologija omogućava proizvođačima softvera da lako otkriju nelicencirane instalacije. Kompanije koje razvijaju programe imaju alate koji automatski beleže IP adrese, verzije, vreme instalacije i broj aktivacija. Tragovi ostaju vidljivi i bez direktne inspekcije.
Zbog toga više nije pitanje da li će se nelegalna upotreba otkriti, već kada. Neki proizvođači ne reaguju odmah, već prate ponašanje korisnika i prikupljaju dokaze. Kada utvrde kontinuitet korišćenja, pokreću zahtev za naknadu štete po svakoj instanci upotrebe, a iznos je najčešće višestruko veći od originalne cene licence.
Zašto je neznanje loša odbrana
Neznanje u ovom slučaju ne isključuje odgovornost. Zakon očekuje da poslovni subjekti poznaju propise o licenciranju softvera i da mogu da dokumentuju svaku instalaciju. Nepotpuna dokumentacija ili neuređena evidencija često su prvi znak tužilaštvu da postoji svesno izbegavanje obaveza.
Firmama koje prolaze kroz revizije softvera često se preporučuje da angažuju pravnog savetnika kako bi izbegle slične situacije u budućnosti. Redovna kontrola licenci i jasna interna pravila o korišćenju programa mogu da spreče da problem pređe iz poslovnog u krivični nivo.
Izvor slike: https://www.freepik.com/free-photo/group-diverse-people-having-business-meeting_2894621.htm