Kada koža počne da se menja: Vodič kroz prepoznavanje i uklanjanje keratoza

Koža pamti. Godine, izlaganje suncu, prirodni procesi starenja i različiti spoljašnji uticaji ostavljaju na njoj tragove koji vremenom postaju sve vidljiviji. Neke promene jedva primećujemo, dok druge postaju izraženije, menjaju boju, teksturu ili oblik. Među njima su i keratoze – promene na koži koje su relativno česte, ali koje ne treba posmatrati isključivo kao estetski problem.

Iako pojedine vrste keratoza ne predstavljaju ozbiljnu zdravstvenu opasnost, druge zahtevaju posebnu pažnju i pravovremenu procenu dermatologa. Zato je važno znati kako nastaju, na kojim delovima tela se najčešće pojavljuju i koje mogućnosti savremena dermatologija nudi za njihovo uklanjanje, što sve možete pronaći u ovom našem vodiču.

A šta su zapravo keratoze?

Keratoze predstavljaju promene na koži povezane sa pojačanim stvaranjem i nakupljanjem keratina – proteina koji je jedan od osnovnih sastojaka površinskog sloja kože, kose i noktiju. Mogu se pojaviti u različitim oblicima, veličinama i bojama, a njihov izgled zavisi od vrste keratoze.

Među najpoznatijim su seboroične i aktinične keratoze.

* Seboroične keratoze najčešće se javljaju kod odraslih i starijih osoba. Mogu biti svetlosmeđe, tamnosmeđe ili gotovo crne, ravne ili blago izdignute, sa karakterističnom hrapavom ili bradavičastom površinom.

Često izgledaju kao da su nalepljene na kožu. Uglavnom su benigne prirode i ne smatraju se prekanceroznim promenama, ali ponekad mogu ličiti na druge kožne izrasline, zbog čega je stručna procena važna.

* Aktinične keratoze, poznate i kao solarne keratoze, nastaju kao posledica dugotrajnog oštećenja kože ultraljubičastim zračenjem. Obično se pojavljuju na delovima tela koji su najviše izloženi suncu – licu, ušima, temenu, vratu i šakama.

Mogu izgledati kao suve, crvenkaste ili ružičaste površine sa ljuspanjem, a na dodir su često hrapave, poput brusnog papira. Za razliku od seboroičnih, aktinične keratoze smatraju se prekanceroznim promenama, jer postoji mogućnost njihovog razvoja u određeni oblik karcinoma kože.

Upravo zbog ovih razlika, nije preporučljivo samostalno procenjivati prirodu promena samo na osnovu njihovog izgleda.

Zašto nastaju keratoze?

Razlozi nastanka zavise od vrste promene. Kod seboroičnih keratoza značajnu ulogu imaju godine i nasledna predispozicija, dok se aktinične keratoze prvenstveno povezuju sa kumulativnim delovanjem sunčevog zračenja.

Dugogodišnje izlaganje UV zracima može izazvati oštećenja ćelija kože koja se vremenom nagomilavaju. Zbog toga se ove promene češće javljaju kod osoba koje su mnogo vremena provodile na otvorenom, često boravile na suncu bez odgovarajuće zaštite ili koristile solarijume.

Na pojavu i razvoj kožnih promena mogu uticati i drugi faktori, uključujući prirodno starenje kože i individualne karakteristike organizma.

Važno je razumeti da keratoze nisu zarazne i da se ne prenose kontaktom sa drugom osobom.

Kako prepoznati promene koje zahtevaju pažnju?

Nisu sve promene na koži razlog za zabrinutost, ali postoje situacije u kojima pregled ne bi trebalo odlagati.

Posebno je važno obratiti pažnju na promene koje:

• brzo rastu ili menjaju veličinu
• menjaju boju, oblik ili teksturu
• počinju da svrbe, bole ili postaju osetljive
• krvare ili stvaraju ranice
• imaju neuobičajen izgled u odnosu na ostale promene na koži.

Ponekad i sasvim bezazlena promena može izgledati slično ozbiljnijem oboljenju kože. Zbog toga dermatološki pregled ima ključnu ulogu u postavljanju pravilne dijagnoze. U zavisnosti od izgleda promene, lekar može preporučiti dermoskopski pregled ili dodatnu dijagnostiku, uključujući biopsiju i patohistološku analizu.

Uklanjanje keratoza: Koje mogućnosti postoje?

Kada se utvrdi o kojoj vrsti keratoze je reč, određuje se odgovarajući način lečenja ili uklanjanja. Izbor metode zavisi od vrste promene, njene veličine, debljine, položaja na telu i drugih individualnih faktora.

Među postupcima koji se koriste u savremenoj dermatologiji nalaze se:

* Krioterapija – metoda koja podrazumeva tretiranje promene veoma niskom temperaturom, najčešće primenom tečnog azota. Na taj način dolazi do uništavanja neželjenog tkiva, nakon čega se promena postepeno povlači.

* Elektrokauterizacija – postupak kojim se pomoću kontrolisane električne energije uklanja ili uništava promenjeno tkivo. U zavisnosti od vrste promene, može se kombinovati sa drugim tehnikama.

* Kiretaža – metoda mehaničkog uklanjanja promene posebnim medicinskim instrumentom. Ponekad se kombinuje sa elektrokauterizacijom, a može se koristiti i kada je potrebno uzeti uzorak tkiva za analizu.

* Hirurško uklanjanje – primenjuje se u slučajevima kada je potrebno odstraniti promenu u celini i, prema proceni lekara, poslati uzorak na patohistološku analizu.

* Radiotalasna hirurgija – revolucionalrna hirurška metoda koja se zasniva na visokim gustinama energije fokusirane u malim tačkama, a omogućuje uklanjanje oštećenog, sa najmanjim oštećenjem okolnog tkiva.

Kod aktiničnih keratoza mogu se koristiti i druge metode, poput odgovarajućih lokalnih preparata i fotodinamske terapije.

Važno je naglasiti da ne postoji jedna metoda koja odgovara svim vrstama keratoza. Odluka o postupku donosi se nakon pregleda i stručne procene, a pacijent dobija informacije o toku tretmana, očekivanom oporavku i nezi kože nakon intervencije.

Zašto keratoze ne treba uklanjati samostalno?

Kada se na koži pojavi izraslina koja smeta ili narušava njen izgled, može delovati primamljivo pokušati da je uklonimo preparatima ili metodama koje su dostupne bez lekarskog nadzora. Međutim, takvi pokušaji mogu dovesti do povreda, infekcija, ožiljaka i drugih komplikacija.

Još važnije, promena koja na prvi pogled liči na bezazlenu keratozu može imati drugačiju prirodu. Nestručnim uklanjanjem rizikuje se odlaganje pravilne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja.

Zato je prvi korak uvek stručni pregled, a tek nakon njega odluka o eventualnom uklanjanju.

Umesto zaključka: Briga o koži ne završava se uklanjanjem promene

Uklanjanje postojeće keratoze ne znači da se nove promene neće pojaviti. Posebno kod osoba koje imaju aktinične keratoze, zaštita od sunca i redovno praćenje stanja kože predstavljaju važan deo dugoročne brige o zdravlju.

Svakodnevna upotreba preparata sa zaštitnim faktorom širokog spektra, nošenje odgovarajuće odeće i šešira, izbegavanje intenzivnog izlaganja suncu i odustajanje od solarijuma, mogu pomoći u smanjenju daljih oštećenja kože.

Povremeni samopregledi takođe su korisni, jer omogućavaju da se nove ili promenjene kožne lezije uoče na vreme.

Koža se menja tokom čitavog života i te promene ne moraju uvek biti razlog za zabrinutost. Ipak, pažnja prema njenom izgledu i pravovremeno reagovanje predstavljaju važan deo očuvanja zdravlja.

Kada se pojavi promena koja izaziva nedoumicu, najbolja odluka nije nagađanje, već pregled stručnjaka koji može da proceni njenu prirodu i preporuči odgovarajući način postupanja.

Slike su generisane uz pomoć alata AI

Autor: Jelena Todorović

• Radiotalasna hirurgija: Preciznost bez ožiljaka