Najlepši deo odmora često nije destinacija – već put do nje
Jelena Todorović · 14. Aug 2026. · Native Kolumne 110
Pargu smo izabrali prilično lako. Ona je videla nekoliko fotografija i rekla: „Tamo idemo ovog leta.“ Ja sam pogledao koliko ima do tamo, i zaključio da je dovoljno daleko da imamo osećaj da smo stvarno pobegli od svega.
Oko prevoza smo se malo duže premišljali. Avion bi bio najbrži, ali nama se nije žurilo. Autobus je otpao još brže. Hteli smo da imamo slobodu da stanemo gde želimo, da promenimo plan ako nam se nešto usput dopadne, i da ne moramo da gledamo na sat.
Zato smo se odlučili da iznajmimo auto, kod lokalne rent a car agencije na Cerak Vinogradima.
Put koji nije bio u planu
Krenuli smo rano ujutru. Ona je insistirala da krenemo pre gužve, ja sam insistirao da prvo popijemo kafu. Na kraju smo uradili oba.
Prvih nekoliko sati prošlo je bez ikakvih iznenađenja. Muzika, razgovor, povremeno gledanje u navigaciju i standardno pitanje: „Jesmo li već prošli ovo mesto?“
A onda smo videli putokaz za vidikovac. Nije bio u planu.
— Da skrenemo?
Pogledao sam navigaciju.
— Izgubićemo najmanje dvadeset minuta.
— Pa?
I tako smo skrenuli.
Put do vidikovca bio je uži nego što smo očekivali, ali prizor koji nas je sačekao bio je vredan tog malog obilaska. More se videlo između drveća, a ispod nas nekoliko kuća i put kojim smo upravo prošli.
Ostali smo petnaestak minuta, popili ostatak kafe i napravili nekoliko fotografija. Nismo mnogo pričali. Samo smo uživali u tome što tog dana nigde ne moramo da stignemo baš u određeno vreme.
Posle toga smo počeli da primenjujemo novi sistem putovanja: ako nešto izgleda zanimljivo – skrećemo.
Tako smo pronašli malu plažu za koju nikada nismo čuli, i restoran u kojem smo pojeli jedan od najboljih ručkova na celom putovanju.
Naravno, nije baš svako skretanje bilo pun pogodak. Jednom smo vozili dobrim delom puta da bismo stigli do plaže koja je na fotografijama očigledno izgledala mnogo bolje nego uživo.
„Dobro“, rekla je, „idemo dalje.“
I otišli smo.
Parga je bila cilj, ali ne i jedini
Slika: https://pixabay.com/photos/parga-sea-rocks-clouds-heaven-3277546/
Do Parge smo konačno stigli predveče.
Prvi pogled na grad bio je dovoljan da shvatimo zašto je baš nju izabrala. Kuće poređane uz padinu, more ispred njih, uske ulice i luka puna malih brodova. Nije izgledalo kao mesto u kojem treba imati precizan raspored.
Ostavili smo stvari u smeštaju i odmah izašli.
Prošetali smo do luke, otišli u jednu od taverni na večeru, seli i dugo birali šta ćemo naručiti, iako smo na kraju uzeli skoro isto što bismo izabrali bilo gde na moru. Posle večere nastavili smo da šetamo bez nekog posebnog cilja.
U jednom trenutku popeli smo se do mesta odakle se videla Parga sa visine. Svetla grada već su se presijavala na vodi.
— Dobro si izabrala, rekao sam.
— Znam, odgovorila je.
To je bilo to. Nisam imao šta da dodam.
Narednih dana, Parga nam je bila baza, ali nismo želeli da sve vreme ostanemo samo u gradu. Automobil nam je omogućio da obilazimo plaže i mala mesta u okolini, da se zadržimo koliko želimo, i da krenemo dalje kada nam dosadi.
Jednog jutra krenuli smo na jednu plažu, pa završili na drugoj jer nam se više dopao put kojim smo išli. Drugog dana krenuli smo na ručak, i vratili se tek uveče. Jedno popodne samo smo seli u auto i vozili se bez posebnog cilja.
A upravo zbog toga smo i iznajmili automobil. Ne zato što nismo mogli drugačije da stignemo do Parge, već zato što nismo želeli da nam odmor bude ograničen mestom u kojem smo rezervisali smeštaj.
Na povratku kući već smo imali sasvim drugačiji odnos prema putu. Nije nam više smetalo ako ćemo negde izgubiti pola sata. Ako vidimo zanimljiv restoran - staćemo. Ako nam se dopadne neki pogled - skrenućemo.
I, naravno, ponovo smo skrenuli…
Ovog puta zbog malog mesta uz put, gde smo ugledali nekoliko stolova u hladu. Naručili smo nešto da pojedemo, ostali duže nego što smo planirali, i na kraju zaključili da je upravo takva pauza najbolji mogući završetak odmora.
Kada smo se vratili kući, prijatelji su nas prvo pitali kakva je bila Parga.
Naravno, rekli smo da je prelepa, što i jeste. Romantična, živopisna i s razlogom popularna. Jedno od najlepših mesta na Jonskoj obali. Ali, nije stvar samo u njoj…
Za kraj: Kad put postane deo odmora
Slika: https://pixabay.com/photos/happy-valentines-day-couple-1822585/
Kada sada razmišljam o tom letovanju, ne padaju mi prvo na pamet ni plaže ni restorani. Najpre se setim svih onih malih odluka koje nisu bile deo plana.
„Hajde da skrenemo.“
„Hajde da vidimo šta je tamo.“
„Hajde da nastavimo još malo ovuda.“
Možda je upravo to jedna od lepih strana putovanja automobilom. Destinacija je ono što ste unapred izabrali, ali sve između ostaje otvoreno. Kada ne zavisite od reda vožnje, organizovanih izleta ili unapred određenih stanica, možete da promenite plan kad god poželite.
Letovanje, na kraju, ne počinje tek kada stignete, ostavite kofere i obujete japanke. Počinje mnogo ranije – prvim kilometrom, prvom kafom na usputnom stajalištu, i onim neplaniranim skretanjem za koje ne znate šta vam donosi.
Zato iznajmljivanje automobila za odmor nije samo pitanje praktičnosti. To je i način da sebi ostavite malo više slobode. Da vidite još jednu plažu, probate ručak u restoranu koji ste slučajno otkrili, ili jednostavno stanete zato što vam se dopao pogled.
A ponekad se upravo u tim neplaniranim trenucima kriju uspomene koje ćete najduže pamtiti.
I danas, kada prolazimo pored neke table za mesto za koje nikada nismo čuli, ona me samo pogleda i kaže:
— Da skrenemo?
Sada više i ne pitam koliko ćemo vremena izgubiti tamo.
Samo skrenem.
Naslovna slika: https://pixabay.com/photos/car-seaside-sun-beach-2725047/
Parga jeste prelepa. Nazalost, mi smo isli autobusom, sto je zaista pravo mucenje, s obzirom na daljinu. Sledeci put cemo i mi iznajmiti auto, pa mozda produziti putovanje, jer - ko kaze da moramo tamo da stignemo za jedan dan?