Kako deca doživljavaju međunarodne selidbe: izazovi i male pobede
Jelena Todorović · 11. Oct 2025. · Native Zdravlje 143
Medjunarodne selidbe donose uzbuđenje, nova iskustva i priliku za svež početak. Ali za decu, one često znače i – opraštanje sa svim što im je poznato, promene i prilagođavanje nepoznatom svetu.
Dok odrasli razmišljaju o vizama, transportu i logistici, deca svet posmatraju kroz osećanja. Zato svaka selidba za njih postaje priča o izazovima, privikavanju, gubicima i, na kraju, malim pobedama koje ih čine jačima.
Svet u pokretu – i dečji svet se pomera
U poslednjih desetak godina, broj međunarodnih selidbi porastao je širom Evrope, a sve je više i porodica iz Srbije, koje se odlučuju na život u inostranstvu. Deca u tom procesu često postaju tihi putnici — prate roditelje, ali u sebi vode sopstveno, složeno putovanje.
- Najmlađa deca (do šest godina) obično najlakše podnose promenu prostora, jer im je dom tamo gde su roditelji. Ipak, i najmanje promene rutine – novi vrtić, nepoznati mirisi ili raspored dana – mogu da izazovu nesigurnost.
- Stariji osnovci, koji već imaju razvijene prijateljske veze, teže podnose rastanke, pa je kod njih češća pojava nostalgije i povučenosti.
- Tinejdžeri prolaze kroz najintenzivniji period – selidba u novu zemlju može ih naterati da preispitaju identitet, samopouzdanje i osećaj pripadnosti.
Emocije u koferu
Stručnjaci za dečju psihologiju ističu da deca često „pakuju“ emocije zajedno sa stvarima. Ponekad ih ne izražavaju rečima, već kroz ponašanje: manjak apetita, poteškoće sa spavanjem, odbijanje da idu u novu školu. Sve su to signali da im je potrebna podrška i vreme.
Roditelji u tom procesu igraju ključnu ulogu. Važno je razgovarati sa decom o razlozima selidbe, dozvoliti im da izraze strah ili tugu i uključiti ih u pripreme. Ako dete oseti da ima ulogu – da može da bira boju svoje nove sobe, spakuje omiljenu igračku ili učestvuje u planiranju puta – tranzicija postaje lakša.
Male pobede na novom početku
Iako početak može biti izazovan, deca često iznenade roditelje svojom sposobnošću prilagođavanja. Nakon nekoliko meseci, većina pronađe nove prijatelje, nauči osnovne izraze na novom jeziku i razvije osećaj samostalnosti. Svaka takva mala pobeda vredna je pažnje – jer gradi otpornost i samopouzdanje koje će im koristiti celog života.
Psiholozi naglašavaju da selidba, ako se sprovede uz podršku i stabilnost porodice, može imati i dugoročne pozitivne efekte: deca postaju otvorenija, fleksibilnija i tolerantnija prema različitostima.
Novi svet kroz dečje oči
Prvih nekoliko nedelja u novoj zemlji često je kao život u filmu bez titlova – deca slušaju, posmatraju i pokušavaju da shvate pravila igre. Jezik je barijera, ali i izazov koji ih podstiče da budu kreativni. Deca neverovatno brzo uče neverbalne znakove, ton glasa i izraze lica, pa i pre nego što progovore na novom jeziku, uspevaju da se povežu sa drugarima.
Roditelji mogu pomoći tako što će negovati osećaj kontinuiteta: poznate pesme, knjige ili omiljena jela mogu čuda da učine. Korisno je pronaći zajednice ili škole u kojima se okupljaju porodice sa sličnim iskustvima — deca tada shvataju da nisu „jedina nova“.
Kada nostalgija naiđe (a uvek naiđe), najbolje je ne potiskivati je. Dozvoliti detetu da govori o starom dvorištu, učiteljici ili komšijinom psu znači pomoći mu da sačuva deo identiteta. Time se ne vraća unazad, već pravi most između „starog“ i „novog“ života. Upravo taj most čini da se selidba ne doživi kao gubitak, već kao širenje sveta.
Kako roditelji mogu da pomognu svojoj deci
Nekoliko jednostavnih koraka može znatno da olakša deci međunarodnu selidbu:
- Zadržite rutinu – poznati rituali (čitanje pred spavanje, zajednički doručak) pružaju osećaj sigurnosti.
- Povežite ih sa starim prijateljima – redovni video pozivi pomažu da prelazak bude manje nagao.
- Upoznajte okolinu zajedno – zajedničko istraživanje novog grada stvara lepe uspomene.
- Budite strpljivi – svako dete ima svoj ritam prilagođavanja.
I da rezimiramo: Novi dom, nova prilika
Na kraju, međunarodne selidbe ne znače samo promenu adrese – one su lekcija o životu, empatiji i hrabrosti. Kada dete vidi da roditelji prihvataju izazove sa osmehom, i ono uči da svet nije strašan, već uzbudljiv i pun prilika.
Svaka selidba donosi suze, ali i osmehe. Iako se čini da deca gube svoj dom, zapravo ga ponovo grade – u sebi, u porodici i u svemu što će zajedno otkriti.
Kao što vidite, medjunarodna selidba je novi početak koji nije lak ni odraslima, a kamoli deci. Deca to doživljavaju mnogo dublje i emotivnije, ali se uz podršku, prilagođavaju i navikavaju na novo mnogo brže.
Jeste li se već selili sa porodicom u neku drugu zemlju (ili o tome tek razmišljate)? Kakvo je bilo vaše iskustvo? Podelite ga sa nama u komentarima ispod teksta, jer možda time pomognete nekome ko se sprema na takav korak. Unapred hvala!
Slike: AI
Davno je bilo, ali mi smo imali onu najgoru varijantu - tinejdzere koji su mrzeli sve oko sebe. Najvise nas, sto smo se bas tad setili da se selimo.
Hteli su da se vrate da zive sa babom i dedom, ali su brzo shvatili koliko zivot u Holandiji ima prednosti. Engleski su govorili vec dosta dobro, tako da je bilo manje problema jer ovde svi govore po nekoliko jezika.
Ipak, ne kajemo se. Uslove koje smo ovde stvorili za zivot, u Srbiji ne bismo imali.
Mi se tek spremamo na to. Deca su nam sasvim mala (2 i 3 godine), tako da se nadamo da nece biti vecih problema.
Sasvim ste u pravu, nije lako ni odraslima, a o deci i da ne govorimo. Moja mladja cerka je cutala skoro tri meseca posle preseljenja. Tesko joj je bilo da prihvati sve sto se desava, a jezicka barijera bila je mozda najveci deo toga. Ipak, premostili smo sve, i sad su obe odrasle u divne, snazne i samostalne devojke, vise Svedjanke nego Srpkinje, mada uvek s ponosom isticu odakle su.
Zivot je cudo!